Uvod: Zašto baš sada?
Svet automobilske industrije prolazi kroz najveću transformaciju još od pojave motora sa unutrašnjim sagorevanjem. Električni automobili više nisu egzotika rezervisana za zapadna tržišta, već polako postaju svakodnevica i na Balkanu. Srbija, iako kasni u odnosu na zemlje EU, nalazi se na prekretnici – pitanje više nije da li ćemo preći na električna vozila, već kada i kojom brzinom.
Tržište električnih vozila u Srbiji
Prema dostupnim podacima, u Srbiji je registrovano tek nekoliko hiljada električnih automobila, što je manje od 1% ukupnog voznog parka. Na prvi pogled to deluje zanemarljivo, ali rast postoji i on će se ubrzavati. Razlozi za sporije usvajanje su jasni:
- visoka početna cena,
- skromna infrastruktura za punjenje,
- nedovoljno razvijena svest kod potrošača.
S druge strane, subvencije države, planovi za proširenje mreže punjača i dolazak domaće proizvodnje u Kragujevcu sa električnim Citroën C3 signaliziraju da će se situacija značajno menjati već u narednim godinama.
Subvencije i podsticaji: Koliko pomažu kupcima?
Država od 2020. godine dodeljuje 5.000 evra subvencije za kupovinu električnih vozila. Za vozila čija je osnovna cena visoka, ovaj iznos ne rešava sve, ali svakako smanjuje razliku i čini EV konkurentnijim u odnosu na benzin i dizel.
U EU tržištima subvencije često idu ruku pod ruku sa poreskim olakšicama, besplatnim parkingom i drugim pogodnostima. Srbija tek treba da napravi taj korak, a upravo takve mere bi najviše pomogle bržem prelasku na čistu mobilnost.
Punjači – ključni izazov
Danas vozač električnog automobila u Srbiji mora pažljivo da planira rutu, jer broj javnih punjača i dalje nije dovoljan. Ipak, plan države je ambiciozan – u naredne dve do tri godine biće instalirano više od 5.000 punjača širom zemlje.
To neće samo olakšati život vozačima, već će i ohrabriti one koji razmišljaju o prelasku na EV, ali ih strah od „prazne baterije“ sputava. Kada mreža punjača postane vidljiva i pouzdana, poverenje u električne automobile naglo će rasti.
Da li se električni automobil isplati u Srbiji?
Na prvi pogled – skupo. Ali ako se gleda u perspektivi 5–10 godina, računica se menja.
- Punjenje kod kuće je višestruko jeftinije od točenja goriva. Za 400 kilometara vožnje dovoljno je nekoliko stotina dinara.
- Održavanje je jednostavnije – nema motornog ulja, filtera, izduvnih sistema.
- Baterije postaju dugotrajnije i sve jeftinije.
U poređenju sa klasičnim vozilima, ukupni trošak vlasništva (TCO – total cost of ownership) ide u korist električnih vozila, naročito onima koji prelaze više kilometara godišnje.
Ekologija i energija: Šta dobijamo svi mi?
Električni automobili nisu samo „moda“. Oni su deo globalne borbe za smanjenje emisije CO₂ i čistiji vazduh. U gradovima poput Beograda, Novog Sada i Niša, gde je zagađenje jedan od najvećih problema, prelazak na električna vozila značio bi manje buke i čistiji vazduh.
Istina je da struja u Srbiji i dalje dominantno dolazi iz uglja, ali kako raste udeo solarnih elektrana i vetroparkova, tako će i svaki pređeni kilometar električnim automobilom biti sve „zeleniji“.
Šta dalje? Perspektive do 2030. godine
Ako se planovi realizuju, Srbija bi do kraja decenije mogla imati:
- više od 50.000 električnih automobila,
- hiljade javnih punjača,
- domaću proizvodnju EV u Kragujevcu,
- razvijeno tržište polovnih električnih automobila.
To bi Srbiju stavilo na mapu zemalja koje ozbiljno shvataju tranziciju ka održivoj mobilnosti.
Zaključak
Električni automobili u Srbiji još uvek su u povoju, ali trend je jasan i nezaustavljiv. Ono što je danas prednost samo za pionire, za nekoliko godina postaće standard.
Ako razmišljate o kupovini električnog vozila – sada je pravi trenutak da uđete u novu eru mobilnosti.
